О књизи: 2005 / "Јадни Јорик!.. Где су ти вицеви? Где су ти вицеви? – узвикнуо је Шекспир, присећајући се искричавог хумора Сомерса и Тарлетона, шаљивџија Хенрија ВИИИ и Елизабете Тјудор. Да ли је могуће од глупости направити свој занат? Наравно, да, још од 12. века појавио се Празник јуродивих: упркос строгим црквеним забранама, сваке године 1. јануара људи су ходали по глави, палили старе табане у кадионицама, играли коцкице на олтару, радили свакакве лудости и напили се увече док се нису онесвестили. Једни су се глупирали по градским улицама, други се забављали право на ратиштима, а трећи су од смеха тресли зидине тврђава и замкова. Монаси и епископи су замерили шаљивцима, исмевали витезове оружјем, а пажери су приковани за уво за стуб, али су на краљевском двору духовити занатлије осећали попустљивост и некажњивост – таква је била средњовековна „гласност“: будали се веровало више него први од министара. Ако желите да знате чему се човек средњег века заиста смејао, погледајте ову књигу и открићете како су Марколфове шале и шале учиниле краља Соломона будалом, а Џек из Довера отишао је по Енглеској да тражи најистакнутију будалу. У књизи су обједињене најбоље приче о шаљивцима епохе средњег века, почев од легендарног Марколфа, који се усудио да изложи руглу краља Соломона, до Вилијема Сомерса, који је својим духовитостима гњавио Хенрија ВИИ, Плавобрадог на енглеском престолу. Као што глупост има много лица, тако су и дела која се налазе под једном корицом: забавна прича из времена крсташких ратова, примери дворских шала од 15. до 17. века, збирка кратких прича о потрази за најглупљим човеком. у целој Енглеској, глупа повеља окупљања сиромашних песника, разоткривајући трактат о варалицама који играју коцкице, и на крају, пародија на астролошки алманах – прави паноптикум маски и ликова.